SOFERSKA TUGA

Na parkingu oko kola svaki dan on barata
pored njega stoji brdo od alata,
Srafcigeri, kljesta, kljucevi, gedore
naucio je on sve majstorske fore.

Po delima svojim on poznat je u kraju
popravke kod njega uvek kratko traju,
Komsije ga pitaju: „Kako ide, gazda?“
„Evo delovi crkavaju vazda.“

Alternator zeza ne vraca mu struju,
a svecice nece varnice da bljuju.
Sofersajbna pukla, ne moz’ da se krpi,
morace vec nocas nekom da je drpi,

Sajtne su mu trule, mora da se vare,
a za prednja krila nedostaju mu pare,
Progoreo auspuh prdi na sve strane,
vazno mu je samo auto da ne stane.

Tri je plate ulozio u kola,
sredio ih nije jos ni do pola!

Polovne Miselinke je nabavio skoro,
ne bi ih ni stavio da stvarno nije mor’o,
Al’ tockove odnese mangupi iz kraja,
na klocnama auto dve nedelje staja.

Produv’o je diznu, ustelov’o karburator,
zamenio svecice, napunio akumulator.
Pozajmljene tockove lose je montir’o,
da isproba kola sredstva nije bir’o.

Jos tri je plate ulozio u kola,
sredio ih nije jos ni do pola!

Sipao je corbu i kresn’o masinu,
al’ otpade mu tocak u prvu krivinu.
Tad izgubi kontrolu i zveknu u tamica,
ispade iz kroz vrata i pregazi ga fica.

Sva je sreca hitna pomoc brzo stize,
ekipa u belom na nosila ga dize,
al’ dosao je kraj njegovome fusu,
na putu do bolnice on ispusti dusu.

Sve je pare spiskao na kola,
Nikad ih nije sredio do pola!